Етика ратовања и борбе

] Српски – Serbian – صربي [

Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

Превод: Фејзо Радончић

Ревизија: Љубица Јовановић

2014 - 1435

﴿أدب الحرب والقتال﴾

« باللغة الصربية »

د. أحمد بن عثمان المزيد

ترجمة:

فيزو رادونشيش

مراجعة:

ليوبيتسا يوفانوفيتس

2014 - 1435

Етика ратовања и борбе

Битке које је Посланик, мир над њим, водио нису биле варварске и нецивилизоване битке, нити је циљ био рушење и убијање што већег броја људи. Његове битке су биле моралне без обзира да ли се радило о циљу ратовања или начину ратовања.

Због тога, када би Посланик слао војсковође у бици говорио би им: „Идите са Аллаховим именом и са вером вашег Посланика. Немојте убијати старце, децу и жене и немојте красти од ратног плена, већ га сакупите на једно место, и будите доброчинитељи, јер Аллах, доиста, воли доброчинитеље.“[1]
Једном приликом је Божији посланик прошао поред неке жене која је била убијена у једној од битака, па је стао, а затим казао: „Она се није борила.“ Затим је погледао у лица својих следбеника и рекао једном од њих: „Иди и сустигни Халида б. Велида[2], и (обавести га) нека се нипошто не убију деца, радници најамници и жене.“[3]

Божији посланик, мир над њим, је забранио убијање деце и жена током рата.[4]

Такође су и халифе[5] након њега поступале као и он. Ебу Бекр је саветовао свога војсковођу Усаму б. Зејда када је хтео да га пошаље у Шам:

„Немојте да проневеравате, немојте да крадете од ратног плена, немојте да будете варалице[6], немојте да убијате децу, старце и жене, немојте да сечете или да палите палме, немојте да сечете стабла која дају плодове и немојте да закољете овцу, нити краву, нити камилу осим за јело. Наићи ћете поред народа који су се осамили (свештеници, монаси) у самостанима, оставите и њих и оно због чега су се осамили.“