МНОГА ПОСЛАНИКОВА ДЕЛА ОБОЖАВАЊА БОГА СУ ОБАВЉАНА У ТАЈНОСТИ

عبادة النبي – صلى الله عليه وسلم – في السر

>Српски – Serbian – <صربي

др. Абдул-Мухсин бин Зебн ел-Мутајри

د. عبد المحسن بن زبن المطيري

—™

Превод: Амра Дацић

Рецензија: Љубица Јовановић

ترجمة: عمرة داتسيتش

مراجعة: ليوبيتسا يوفانوفيتس

Многа Посланикова дела обожавања[1] Бога су обављана у тајности

Сваки варалица и лажов који за себе тврди да је реформатор има за циљ да оствари неки од овосветских интереса, или власт, или имовину и сл. Међу људима и својим следбеницима позиваће на реформе, међутим, његово право лице ће да се открије тек онда када се осами или када буде међу себи најблискијим особама.

Ако бисмо усмерили светло на Веровесников, нека су Божији благослов и мир над њим, приватни живот и његова дела која је чинио у тајности, засигурно бисмо се много изненадили. Видели бисмо да је у тајности чинио дела одане и привржене покорности Богу и да се неуморно и много више трудио у односу на труд који су људи познавали. Ово је још један јасан доказ који указује на његову истинитост!

Хузејфе, Бог био задововољан њиме, приповеда:

„Клањао сам са Послаником, нека су Божији благослов и мир над њим, једне ноћи, па је отпочео свој намаз[2] са поглављем Ел-Бекаре. Помислих у себи: 'Учиниће прегибање после стотог одломка, али када је дошао до стотог одломка, наставио је даље. Помислих у себи: 'Клањаће читав рекат са поглављем Ел-Бекаре' - па је и њу прошао, па помислих: 'Сад ће да учини прегибање, кад он, нека су Божији благослов и мир над њим, отпоче поглавље Ен-Ниса, па и њу заврши, па отпоче поглавље Али Имран (Амрамова породица), те и њу заврши. Учио је полако, и када би год наишао на одломак у којем је споменут тесбих, (величање и слављење Узвишеног Бога), он би изговарао 'субханаллах' (слава припада само Аллаху[3]), а када би наишао на одломке који садрже одређене дове[4], он би молио; када би, у току учења Кур'ана[5], наишао на одломке у којима се моли уточиште код Узвишеног Бога, он би за заштиту молио. Затим је отишао на руку' (прегибање), на којем би изговорио: 'Субхане раббијел- 'азим' (Нека је слављен мој величанствени Господар), а руку' му је трајао колико и кијам (стајање за време намаза). Потом је изговорио: 'Семи'аллаху лимен хамидех' (чуо је Бог онога ко Му захваљује), а потом се подигао и задржао се на кијаму приближно онолико колико је био на руку. Затим је отишао на сеџду (падање ничице), приликом које је изговорио: 'Субхане раббијел-е'ала' (нека је слављен мој Господар Узвишени), а сеџда му је била, приближно онолико, колико је био на стајању.“ (Бележи Муслим, 772)

Да би се полако проучила поглавља Ел-Бекаре, Ен-Ниса и Ал-Имран, треба много времена, не мање од два сата. Па ако су његово прегибање, подизање са прегибања и сеџда трајале приближно трајању његовог учења у намазу, то значи да је Веровесник, нека су Божији благослов и мир над њим, пробдио већину ноћи, ако не и целу ноћ, клањајући намаз.

Абдуллах ибн Мес'уд, Бог био задовољан њиме, приповеда:

„Једне ноћи клањао сам са Веровесником, нека су Божији благослов и мир над њим, и он толико стајаше да сам помишљао на нешто лоше. 'Шта си помишљао?, упитали смо га. 'Да седнем, а Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, оставим (да стоји).'“ (Бележе Ел-Бухари, 1084; Муслим, 773)

Ибн Мес'уд, Бог био задовољан њим, био је један од најпобожнијих асхаба[6]. Сама чињеница да није могао да издржи Веровесников, нека су Божији благослов и мир над њим, ибадет, доказује колико је дуго трајао Веровесников, нека су Божији благослов и мир над њим, намаз.

Преноси се од Мутаррифа ибн Абдуллаха ибн Еш-Шехира, а он од свога оца, да је рекао:

„Дошао сам код Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, и затекао сам га како клања. У његовој унутрашњости је брујало (због плача) попут брујања које производи лонац који ври на узаврелој ватри.“ (Бележе Ахмед, 15877; Ен-Несаи, 1214)

У другој верзији предаје, коју је забележио Ебу Давуд, наводи се:

„Из његових, нека су Божији благослов и мир над њим, прса се, због плача, чуло брујање попут брујања млина!“ (Бележи Ебу Давуд, 904)

Веровесник, нека су Божији благослов и мир над њим, није знао да је Абдуллах ибн Еш-Шехир дошао, а и да је знао, не би могао тако брзо да се умири од плача.

Аиша, Бог био задовољан њом, приповеда:

„Једне ноћи Веровесник, нека су Божији благослов и мир над њим, извукао се (из постеље) па сам помислила да је отишао код неке од својих супруга. Покушала сам да га (руком) опипам, па када сам се вратила, он је био на руку'у - или на сеџди - и говорио је: 'Субханеке ве бихамдике ла илахе илла енте!' (Слављен нека си и хваљен, нема истинског бога осим Тебе), па рекох: 'Дражи си ми од оца и од мајке моје, ја сам обузета једном бригом, а ти другом!'“ (Бележи Муслим, 485)

Аишин, Бог био задовољан њом, осећај да нема Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, у постељи указује на то да се он из постеље извукао тихо и да је настојао свој глас толико да прикрије да уопште није могла да чује његове молитве, већ тек онда када се пробудила и када је кренула да га тражи. Када га је коначно додирнула, он је рекао: „Субханеке ве бихамдике ла илахе илла енте!''

Понекад је имао обичај да изађе из куће и оде у џамију где је у мрклој ноћи клањао како га нико не би приметио.

Аиша, Бог био задовољан њом, приповеда:

„Једне ноћи сам приметила да нема Божијег Посланика, нека су Божији благослов и мир над њим, у постељи, па сам почела да га тражим. Одједном сам додирнула доњи део његових стопала која беху спојена у џамији. Говорио је: 'Боже мој, склањам се под задовољство Твоје пред срџбом Твојом, под опроштај Твој пред казном Твојом, од Тебе тражим заштиту пред Тобом. Нисам у стању да испољим Теби захвалу. Ти си онакав како си о Себи похвално рекао.'“ (Бележи Муслим, 486)

Само искрена особа жели да сакрије чињење дела своје покорности (Богу) и само она може да настоји да извршава добровољна дела обожавања у тајности.

Одломак из књиге „Непорециви аргументи о истинитости посланства Мухаммеда мир над њим“, аутора др. Абдул-Мухсина бин Зебна ел-Мутајриа