Правичност верозакона са којим је дошао посланик Мухаммед је доказ истинитости његовог посланства(Српски)

ПРАВИЧНОСТ ВЕРОЗАКОНА СА КОЈИМ ЈЕ ДОШАО ПОСЛАНИК МУХАММЕД ЈЕ ДОКАЗ ИСТИНИТОСТИ ЊЕГОВОГ ПОСЛАНСТВА

إحكام التشريع دليل على صدق النبي صلى الله عليه وسلم

>Српски – Serbian – <صربي

др. Абдул-Мухсин бин Зебн ел-Мутајри

د. عبد المحسن بن زبن المطيري

Превод: Амра Дацић

Рецензија: Љубица Јовановић

ترجمة: عمرة داتسيتش

مراجعة: ليوبيتسا يوفانوفيتس

Правичност верозакона са којим је дошао Мухаммед - мир над њим - је доказ истинитости његовог посланства

Не постоји ниједан закон који прописује и уређује законске одредбе попут закона (ар. еш-шери'ат [1]) који је објављен Веровеснику, нека су Божији благослов и мир над њим. Његов верозакон је прописан како би задовољио све човекове потребе у свим сегментима његовог живота. Он уређује и организује живот почевши од дана човековог рођења па све до његове смрти и непрестано га прати, штити, одгаја, усмерава, указује и упућује:

„А он (анђео Гаврило), Аллаховом [2] вољом, теби ставља на срце Кур'ан - који потврђује да су и претходне објаве истините - као путоказ и радосну вест верницима.“ (Кур'ан, поглавље Ел-Бекаре, одломак 97)

То је комплетан закон који садржи и благост и олакшицу, у складу је са људским разумом и сваку особу која га се придржава чини срећном и поносном. Садржи сасвим довољно флексибилности што га чини прилагодљивим за свако време, место и народ. Када је у питању његово спровођење, он не разликују људе, јер, правда је његов темељ, а мудрост је његова светиљка.

Са друге стране, тако нешто не може да се нађе ни у једном другом закону који је сам човек установио, чега су дубоко свесни легислатори и познаваоци људских закона. За разлику од верозакона (шеријата), тај закон се сваке године по неколико пута модификује. Ако би се којим случајем десило да буде примењив на једном, сасвим сигурно такав не би био примењив на другом месту. Ако би одговарао у једном, не би одговарао у другом времену. Погледајмо шта су све учинили комунисти са својим припадницима који су почели да се придржавају комунизма тек након што је потекла крв и након што су спроведене најзлогласније режимске тортуре. Након тога су пропали у бездан и бачени су на сметлиште људске историје за којим нико не жали!

Нико није у стању да пропише законе који ће да служе човеку у свим сферама његовог живота. Уколико би се, чак, уложио и крајњи напор људског законодавца, он би могао да буде само као идеја у одређеном животном сегменту.

У економији су се истакла два правца: социјализам и каматни капитализам. Први правац потиснуо је стваралаштво и изједначио је активне са инертним, пожртвоване са ноншалантним и интелигентне са глупавим. Други правац је узроковао друштвене сталеже, па између сваког сталежа постоје огромне разлике. Док су неки сталежи толико јадни да немају хране ни за један дан, други уживају у свој раскоши овосветског живота и не осећају никакву дужност према онима који немају.

У политици су се посебно истакла, такође, два правца: демократија и диктатура. Први политички правац широм је отворио своја врата за суочавање различитих мишљења и дозволио је апсолутне људске слободе. У овом правцу власт припада народу, сходно властитим интересима појединаца, без обзира на њихов степен образовања и идеологију коју носе. На сваки законски пропис гледа се равнодушно, јер људски прописи су испред прописа Господара људи. Други правац је власт дао само једном појединцу и нико нема право да се у њу меша без обзира колики степен знања и опште културе поседовао!

Када је у питању друштвени однос, дозволили су блуд и неморал, као што Фројд каже: „Сексуални инстинкт или либидо покретач је и извор људских поступака, па чак и дојенчета и његове мајке. Свако гушење овог инстинкта води ка психичкој кризи и колапсу."

Осим ових, постоје и друге идеологије и правци о којима није место да у овој књизи говоримо.

Сви ови закони, без обзира на мноштво њихових легислатора, законодавних и корекционих комисија, непрестано се излажу изменама. Дешава се да је њима незадовољан онај који их је осмислио и предложио, да не говоримо о другима.

За све идеологије, правце, законе и законодавства, без обзира на различите сфере њихове примене, заједничко је то што су усмерене ка људском телу, и што души ништа не нуде. У том погледу њихов крајњи домет је да се људима каже: „Нека свако за себе одабере веру коју жели, јер ми не знамо како може да се усрећи душа!''

Сви ови умови нису могли да пропишу закон који ће да буде вечан и свеобухватан у свим животним сегментима као што је то Веровесников, нека су Божији благослов и мир над њим, верозакон који му је објављен. Зато се он сматра аргументом његове, нека су Божији благослов и мир над њим, истинитости. Човечанство то није било у стању да учини, па чак ни сам Веровесник, нека су Божији благослов и мир над њим!

Овај шеријат (исламски закон) је објава од Величанственог и Хваљеног Бога! То је закон којем лаж није могла да приђе ни спреда ни страга, јер то је објава Мудрог и Хваљеног!

Бернард Шав је рекао: „Да је Мухаммед - веровесник ислама - данас жив, могао би да реши све светске проблеме док седи на својој простирци и испија кафу!“

Одломак из књиге „Непорециви аргументи о истинитости посланства Мухаммеда мир над њим“, аутора др. Абдул-Мухсина бин Зебна ел-Мутајриа

[1] Шеријат у језичком смислу означава пут који води ка извору, место напајања, или прави пут. Према овоме значењу реч 'шеријат' се користила да се опише пут или пролаз који води жељеном месту или одређеном циљу. За муслимане то је пут који води Узвишеном Богу. У терминолошком смислу шеријат је исламски верозакон који је утемељен на Божијој објави. Главни извори шеријата су Кур'ан – последња Божија објава, и Суннет – пракса последњег Божијег посланика, Мухаммеда, мир над њим. Шеријат, концептуално, означава скуп правила, одредби, учења и вредности које управљају живот једног муслимана. Главна интенција шеријата је да отклони штету од људи и да им прибави корист и оно што је добро за њих. Неисправно је шеријат поистовећивати са казнама.

[2] Аллах је арапска реч која означава властито име Једног, Јединог, Истинског Бога који је јединствен у свему и није никакав назив за неког посебног Бога муслимана. Корен овог имена је у речи 'илах' која у арапском језику значи бог или божанство, било оно истинито или лажно. Додавањем одређеног члана 'Ел', добија се реч 'Ел-Илах' која је основа имена 'Аллах' којим се означава Један, Једини, Истински Бог који постоји, Створитељ и Господар свега, Једини Који заслужује да се обожава и Једини Кога Његови робови истински обожавају. Сва божанства мимо њега су лажна. Узвишени Бог у исламу има мноштво лепих имена, а име Аллах упућује на сва остала Божија лепа имена. Хришћани и Јевреји који говоре арапским језиком исто тако Бога називају Аллах и то име користе у Библији.

Bayan Al Islam Encyclopedia Mobile Application

Правичност верозакона са којим је дошао посланик Мухаммед је доказ истинитости његовог посланства (Српски)

Important Links

තැපැල් ලැයිස්තුවට දායක වන්න

Our partners